Ethereum (ETH) i njegovi forkovi
Ethereum(ETH) je prvi put predstavljen javnosti u januaru 2014 godine, a nekoliko mjeseci kasnije izvršena je pretprodaja jednog dijela tokena kako bi se finansirao dalji razvoj. Napravio ga je Vitalik Buterin 2015 godine. Jedan ethereum se sastoji od 1000000000 gwei. Funkcioniše pomoću Proof of Stake algoritma. To znači da transakcije potvrđuju nodovi validatori na kojima je zaključano više od 32 ETH-a. Jedan dio gas fee-a ide validatorima dok se drugi dio burn-uje, što znači da se jedan dio tokena nepovratno uništava, što je jako bitno zbog inflacije. Maksimalan broj tokena nije ograničen. Takođe Ethereum je prepoznatljiv po visokim troškovima transakcija, zbog čega se pojavilo dosta drugih kriptovaluta koje predstavljaju alternativu za ethereum (ETH killeri).
Glavna karakteristika Ethereuma su smart-kontrakti (pametni ugovori), koje izvršava Ethereumova virtualna mašina EVM (Ethereum Virtual Machine). Neke od najvećih inovativnosti u kriptu su prvo viđene upravo na Ethereum mreži, kao što su: DeFi, NFT, Metaverse, ICO, ...
Forkovi Ethereuma
Forkovi Ethereuma su druge kriptovalute koje su nastale tako što developeri odluče da neki problem riješe na više načina, i usljed nepostizanja dogovora odluče da podjele mrežu i osnuju drugu kriptovalutu. Najznačajiji forkovi Ethereuma su: Ethereum Classic, Ethereum PoW, …
Ethereum Classic(ETC)
Nastao je 2016. godine, kad se dogodilo hakovanje ethereum mreže. Ethereum blockchain se tada podjelio na dva djela. Ethereum Classic je ostao originalni, a Ethereum novi blockchain.
EthereumPoW(ETHW)
Nastao je 2022. godine, kada je Ethereum prešao sa proof of work na proof of stake algoritam. Blockchain se tada podjelio na Ethereum koji funkcioniše pomoću proof of stake, i na EthereumPoW koji je ostao na proof of work algoritmu.
PoS
Funkcioniše tako što transakcije ne potvrđuju rudari sa mašinama, već ljudi koji su od svog računara napravili node i stavili tu određenu količinu kriptovalute koju hoće da stejkuju ( Staking je zključavanje dređene količine coina zarad dobijanja zarade. ). Količina koja je potrebna za stejking varira od mreže do mreže ( 32 ethereuma na primjer). Ali što je veća količina coina zaključana to je i zarada veća (slično kao hash rate kod PoW). Neke kriptovalute koje funkcionišu na ovaj način su: Ethereum, Cardano, Solana, Thezos, itd...
Pratite nas na društvenim mrežama:
Image by Muhammad Salman from Pixabay