Šta su to kriptovalute?
Kriptovalute su decentralizovane digitalne valute, koje funkcionišu bez posredništva treće strane (npr. banke,države,itd...). Decentralizacija je jako bitna zato što se valute same razvijaju i evoluiraju bez ograničenja i manipulacija banaka.
Kako su nastale?
Prva kriptovaluta ikada je Bitcoin, i napravljen je krajem 2008 godine. Napravio ga je Satoshi Nakamoto sa ciljem da spriječi da se u budućnosti ponavljaju kize slične onoj u 2008 godini.
Kako funkcionišu?
Mogu funkcionisat na više načina odnosno algoritama a najčešći su PoW I PoS. Postoje još neki ali zbog nerasprostranjene upotrebe i malog značaja nisu vrijedni pomena.
PoW
Funkcioniše tako što transakcije potvrđuju “rudari” (kao što to rade zaposleni u bankama), a svaka transakcija se upisuje u blockchain (baza podataka u koju su upisane sve transakcije ikada), i kada rudar “izrudari” blok (blockchain se sastoji iz više djelova koji se nazivaju blokovi i svaki blok sadrži određenu količinu podataka) mreža ga nagrađuje određenom količinom kriptovaluta. Rudarenje se vrši mašinama posebno napravljenim za tu namjenu (ASIC,mining rig, …) koje koriste snagu procesora, grafičkih kartica, ili nečeg drugog za izvršavane programa i upis transakcija (brzina upisa se naziva hash rate). Što je veća snaga mašine i brzina (hesh) to će se transakcije brže izvršavati i zarada će biti veća . Kriptovalute koje funkcionišu na ovaj način su: Bitcoin, Ethereum Classic, Raven coin, itd...
PoS
Funkcioniše tako što transakcije ne potvrđuju rudari sa mašinama, već ljudi koji su od svog računara napravili node i stavili tu određenu količinu kriptovalute koju hoće da stejkuju ( Staking je zaključavanje određene količine coina zarad dobijanja zarade. ). Količina koja je potrebna za stejking varira od mreže do mreže ( 32 ethereuma na primjer). Ali što je veća količina coina zaključana to je i zarada veća (slično kao hash rate kod PoW). Neke kriptovalute koje funkcionišu na ovaj način su: Ethereum, Cardano, Solana, Thezos, itd...